Клисура

    Manastir Klisura nalazi se u Dobračama, kako je pre i nosio ime, a posvećen je svetim Arhangelima. Današnji naziv dobio je zahvaljujući svojoj geografskoj lokaciji – klisuri reke Moravice. Neki veruju da je ovaj manastir zadužbina Svetog Save, iako to još uvek nije dokazano. Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je manastir Klisura podignut još u 13. veku, a uzor mu je bila episkopska crkva u Arilju.

    Glavni objekat manastirskog kompleksa jeste crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, građena u raškom stilu, od sige, u čijoj je osnovi jednobrodna bazilika sa polukružnom oltarskom apsidom na istoku i pripratom na zapadu.

    Unutrašnjost crkve obiluje freskama poznatih ikonopisaca Dimitrija Posnikovića i Simeona Lazovića, a ambijent upotpunjuju ikone ruskih istaknutih umetnika i portal rađen rukama veštih duborezaca.

    Godine 1688. manastir Klisura doživeo je veliku nesreću. Naime, tokom bitke kod Golije, izbio je požar i prvobitni živopis je uništen. Čekao je na obnovu sve do 1952. godine, za šta se pobrinuo akademski slikar Jaroslav Kratina. Zidovi su oplemenjeni brojnim hrišćanskim temama, ali i brojnim ličnostima poput majke Jugovića, Filipa Višnjića, Kosovke devojke i drugih.

    Tokom Prvog svetskog rata, Austrijanci su uništili ogroman broj odeždi, knjiga, bogoslužbenih predmeta, starina koje je manastir Klisura posedovao. Međutim, to im nije bilo dovoljno, te su Veljka Tankosića, višegodišnjeg paroha manastira, obesili na Dovarju kod Užica zbog organizovanog otpora protiv okupatora. Tokom Drugog svetskog rata, pred Svetog Luku, Bugari su zapalili manastir Klisura i pobacali brojne vredne predmete od duhovnog i umetničkog značaja.

Od 1961. godine manastir Klisura je ženski manastir.

    Манастир Клисура у Добрачама, налази се на левој обали реке Моравице, поред пута Ариље-Ивањица. Раније је био познат као манастир Добрача. Име ''клисура'' потиче од географског локалитета-клисура реке Моравица.

    У саставу манастирског комплекса најзначајнији објекат је црква Светих архангела Михаила и Гаврила. Црква је подигнута у 13.в. по узору на тадашњу епископску цркву у Ариљу.

    Црква припада стилу «Рашке школе» са нешто јаче наглашеном куполом и конструктивним решењима. Обновљена је 1798.г. Манастир Клисура има историјску, архитектонску и уметничко-споменичку вредност и сведочи о карактеристичном уметничком стваралаштву и културним приликама у југозападном делу Србије. Унутрашњост храма прекривају фреске и иконе, које су осликали познати иконописци Симеон Лазовић и Димитрије Посниковић. У њему се чувају уметнички вредне руске иконе, а мајстори дуборесци остварили су велики домет у изради портала.

     Манастир Клисура има готово све богослужне књиге углавном руских издања, из 19. и са почетка 20. века. Имао је и доста старих рукописних књига. Највећи број старина, богослужних предмета и књига које је манастир имао уништили су Аустријанци 1915. и 1916. у бројним потерама за поп Вељком Танкосићем, дугогодишњим парохом овог манастира, који је због родољубља и организовања отпора против окупатора, обешен од стране Аустријанаца 1916. у Ужицу.

    Манастир се налази под заштитом државе. Заштићен је Решењем Републичког завода за заштиту споменика културе Београд о проглашењу број 598/3 од 28.12.1966.