Војловица

     Манастир Војловица налази се североисточно од Панчева, у кругу рафинерије "Панчево", нa oko 5,5 km према Старчеву, и на 4 km од ушћа Тамиша у Дунав. Према предању саграђен je 1393 године. Манастир је неколико пута паљен и обнављан. Његова основа припада Рашкој школи. Помиње се у многим раним документима и представлја један од најстаријих археолошких споменика Панчева.

    Помени и датумски историјат: Први пут на посредан начин Војловица је забележена 1530 год. Реч је о најстаријем познатом помену данашњег Панчева, за који се наводи да потиче из манастира Војловица. Најстарији сигуран помен манастира Војловица потиче из 1542 а заснован је на запису из Зборника Божидара Вуковића штампаног у Венецијиi 1536-38 год:

     "Ја грешни јеромонах Партеније, игуман манастира Војловица, купио сам ову књигу, за двадесет гроша од јеромонаха Илариона из манастира Дечана, 7050 год. од стварања света а 1542 год. од рођења Христова. У то време било је 36 јеромонаха, ђакона и монаха самном у животу."

     У турском катастарском дефтеру 1566/67 наводи се да манастир са црквом светих арханђела код Панчева, настањују три монаха и исплаћују благајни годишњи порез од 500 акчи. Исте 1567 у једном Војловачком минеју помиње се тадашњи игуман кир Сава, "многогрешни". У Турском дефтеру насталом 1579/80 наводи се да су пореска давања остала иста, и да братство манастира сачињавају шест монаха заједно са игуманом.

     Највероватније на Војловицу се односе и слични пописи са краја XVI вeka. За време владе султана Мурата III. Наиме, неименован манастир у Панчевачкој нахији, исплаћивао је тада за своје земљишне поседе годишњи порез у износу од 600 акчи.

  XVII вek: Књига Сказање о светој гори Атонској, са краја XVI века или самог почетка XVII вeka, везује се за манастир Војловица код Панчева и чува се данас у Софијској народној библиотеци.

  Сачуван је податак са почетка овог века , могуће из 1607 године, по којем је у то време Војловица постала монашка школа. Око половине XVII века настао је и следећи запис: “Овај пролог купио сам ја грешни Ананије јеромонах студеничанин, од владике Јосифа влашкоземскога за десет гроша, године 1652, месеца Августа у манастиру Војловици.”

    Из 1672 потиче запис из једног Службеника по којем је ову књигу поклонио манастиру Војловици ктитор Памфутије, протосинђел тадашњег митрополита у Трговишту. 1699 помиње се војловачки игуман са деветнаест јеромонаха који у то време уредно исплаћује данак Турцима. Са самог краја XVII, или почетка XVIII века, потиче печат са натписом: “Ово је печат манастира Војловице, храм светих Арханђела.”

  XVIII: На најстаријем сачуваном надгробном споменику налази се натпис: “Стеван Обрадовић, лето 1701.” Књига под називом “Тумачење јеванђеља” купљена је за манастир 1709.На једном манастирском крсту налази се следећи натпис: “Ово је крст игумана јеромонаха Атанасија Војловчанина, године 1710.”

  Границе манастирског поседа измерене су и исцртане 1765 год. По овом плану манастирско земљиште сачињавале су оранице, пашњаци и шуме величине око 1153 јутара. У попису Банатских манастира из 1771 године.

  Године 1913 манастир је имао посед од 1230 катастарских јутара. 1914 манастир се затвара пуне две године. Између два ратa, године 1923, у манастиру је замонашен касанију протосинђел и писац Доситеј Ћорић. За време другог светског рата, до интернације у логор Дахау, у Војловици је био затворен заједно са својим сарадницима, тадашњи српски патријах Гаврило Дожић.

 Данашња часна трпеза , од мермера, потиче из 1816 године. Високи звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836 године. Из 1841 године потиче новоначињени или назидани конак на западној страни. 1890 године на манастирском поседу основана је мала "капела над воденицом" која и данас постоји. Коначни изгчлед зграде манастирских конака добиле су дозиђивањем и преправкама из 1909-11 године, што потврђује и сачувани ситуациони план из тог времена. Манастир је последњи пут обновљен и реконструисан у периоду од 1981-88 године.