Петковица

    Петковица Манастир је саграђен на југозападном делу Фрушке Горе, између села Дивош и Шишатовац. Најинтензивнији период живота у Манастиру одвијао се крајем 16. века. Касније је због мањег броја монаха био напуштен. И био је посећиван само за празнике храма почетком 20. века.Манастирска црква посвећена је св Петки (слави се 14/27. Октобар). Према легенди, Јелена Штиљановић, удовица покојног деспота Стефана Штиљановића је оснивач манастира. Она је провела последње године свог живота у манастиру као монахиња.Тачно време изградње манастира није познато.

     Петковица Манастир се први пут помиње у турским записима у 1566-67, али само у погледу манастирских некретнина. Натпис на западном зиду наоса Манастира сведочи о завршетку фреско декорације у 1588. После тих докумената нема више историјских доказа о овом мирном и духовном споменику. Историјска је чињеница да је на крају 17. века Синан-бег из Митровице желео да уништи манастире Петковицу и Кувеждин и да искористи камен за изградњу свог пребивалишта, али је одлучио да манастир опореже сумом од 100 гроша годишње у складу са молбом Митрополита Пајсија.

     За време патријарха Арсенија III Чарнојевића Петковица Манастир је напуштен, па је патријарх саветовао игумана манастира Кувеждин да обнови манастир Петковицу. Већина докумената о Манастиру је обезбеђена током посете цркви 1753 и из нјих је познато да Иконостас датира из 1735 донацијом Милинка Вучковића из села Шуљам. Иконостас је уништен у Другом светском рату, само је дрвени крст очуван и он се данас чува у цркви Светог Стефана у Сремској Митровици. У истом извештају црква и конаци на западној и јужној страни су пажљиво описани. Конаци западно од цркве су изграђени од комбинације камена и опеке, као и црква, а спаваоница на јужној страни представљала је малу структуру изграђену од дрвета и покривену тршчаним кровом.

     Прве реконструкције на јужном конаку су описани у "Описима Фрушкогорских манастира" из 1771, где је забележено да је овај део садржи три монашке ћелије и структуру изграђену од камена. У овом запису се каже да је манастир Петковица де метоха манастира Шишатовац и тај статус задржава и током 19. века.

   Манастир је први пут обновљен 1884 у време владавине игумана манастира Шишатовца Амфилохија Јеремића. Двадесет година касније конаци су уништени, а игуман Сергије Попић, затражио је помоћ око обновљена манастира. Али нема евиденције о реконструкцији све до године 1927, када је обновљена сама црква. Црква је, такође оштећена у Другом светском рату.